1. mart 2018, 11 godina od otvaranja ovog sajta !!!

Prosto nevjerovatno! Te 2007. godine ni u snu mi nije padala na pamet mogućnost da će ovo trajati 11 godina. Ama ni ja sam sa svim mojim srčanim i dijabetičkim problemima nisam imao realne šanse da dočekam 2018. godinu. Pa ja uskoro punim 72 godine! Koja je to brojka! OGROMNA! Mentalno uopšte ne osjećam da sam sedamdesetdvogodišnjak. Fizika je skroz druga stvar. Nekada davno, kada mi za nekoga kažu da je preko sedam banki, konto sam bože moj, pa šta ovaj još radi sa ove strane površine zemlje. Sada mi to pitanje uopšte ne pada na pamet. Uz ogroman posao koji su ljekari uradili u Bosni i Engleskoj i beskrajnu Seninu podršku, evo me da zajedno sa vama proslavimo ovaj zaista impresivan jubilej.

Pa da se malo podsjetimo šta i kako je to išlo sa ovim web sajtom.

1. marta 2007. godine sam na četrnaest email adresa razaslao email sa uputstvom da kliknu na ovaj link! Tih četrnaest adresa je bilo sve što sam imao od raje koja su dolazila na Butmir (stojnic@hallite.co.uk; dejan@djesi.ba; dnascep@worldonline.nl; doolair@yahoo.com; muhidin.zlatar@bhdca.gov.ba; gir@bih.net.ba; mirko.bozic@zg.htnet.hr; senasena@lol.ba; svetislav.gacinovic@uclh.nhs.uk; tasevac1@yahoo.com; ntski@hotmail.com; vojo.mar@EUnet.yu; shtolba@EUnet.yu; zlatko744@yahoo.com; omarsaracevic@sbb.co.yu).

I ugledali su ovo . [Kliknite na ovu sličicu, pa će se ona povećati. A ako kliknete u donji desni ugao (bukvalno, 1X1cm) te povećane slike, imaćete prvu ikada stranicu www.Aeroklub-Sarajevo.ba u prirodnoj veličini.

Krivo mi je što se toga nisam sjetio 10 godina ranije, Cmajo, Stanko i Sunara bi stigli da nađu sebe ovde. Ideja mi je pala na pamet u jednoj razmjeni slikica sa Vesinim Omarom. Evo kako je to bilo:

13. februara 2007. sam Vesinom Omaru poslao neke slike koje sam dobio od Mire Božića i Hide Zlatara. Onda smo tog dana i sutradan izmijenili 36 emailova i 14. februara u 00:22 sati ja sam napisao ovo:

EVO IDEJE: da skupimo na jednom mjestu sve slike iz AK Sarajevo, pa da napravimo web sajt prije nego što poumiremo?

a u 00:37 Omar je odgovorio:

To bi bilo odlično...
Ja ću uzeti  od tate slike koje on ima da sceniram.. mogao bih se pozabaviti i sa dizajnom sajta... evo preuzeću na sebe da se malo poigram oko toga... nebi bilo loše da se napravi prvo neki "nacrt" kako to da izgleda i koji sve podaci treba da uđu..
Stvarno je odlična ideja... ja sam na raspolaganju

Trenutno sam provjerio je li adresa http://www.aeroklub-sarajevo.ba/ zauzeta. Za 5 sekundi sam vidio da je slobodna, a ostalo je istorija.

Sutradan je stvar krenula. Odlučio sam da ću ZA SVOJU DUŠU, ZA DUŠU STARE BUTMIRSKE RAJE I ZA SPOMEN NA ONE KOJI SU POMRLI, pokupiti što više sjećanja, podataka, imena, slika, svega, iz perioda od formiranja Aerokluba Sarajevo pa do 6. aprila 1992, što brže i što više, da ostane "zapisano" u šta smo utrošili sve one godine, prije nego što i mi ostali ne poumiremo. Jednostavno da jednostavnije ne moze biti.

Onda sam ujutro poslao email mom drugaru Azuru u Sarajevu, koji je vlasnik www.team.ba i pitao ga baš ovako (citiram):

Vozdra Azure
Garant ne znas, tacno prije 45 godina sam postao clan Aerokluba Sarajevo i ostao u njemu do kraja. Naravno, Aerokluba sada nema, bar ne onakvog, ali raja su ostala. A ta raja, to je nesto neobicno, tu nije bilo ni svadja ni mrznje niti se pitalo ko je ko, vec je svako gledao da sacuva glavu onog drugog. Drugacije ne bi bi islo, kada u jednom momentu u malom prostoru bude nakamarano desetak jedrilica i aviona. I nije to bilo samo mi iz aerokluba Sarajevo, vec generalno vazduhoplovci iz cijele Jugoslavije.
Vidi ovu sliku



E, vidis sada, mi, tj. ta raja iz AK Sarajevo, mi se jos uvijek druzimo, i uzivo, i preko interneta. I ja sam dosao na ideju da sakupimo slika, prica i dokumenata sto imamo i da napravimo web sajt prije nego sto poumiremo.
Hajde ti sada meni kazi koji su prijateljski uslovi koje nam mozes dati za hostovanje domaina www.Aeroklub-Sarajevo.ba i nesto megabajta.

Naravno, domen treba i otvoriti

A Azur je meni ovo odgovorio:

PRVOG MARTA 2007. AEROKLUB SARAJEVO SE POJAVIO NA INTERNETU !!!

A sada smo u 2018. godini.

Niko, ni ja niti iko od vas nije očekivao da će ovo ovoliko narasti i da će ovoliko trajati. Za ono prvo, narastanje, naravno da ste svi odgovorni, ja sam samo sakupljao, uređivao, organizovao, ali za drugo, TRAJANJE, zašto da budem lažno skroman, odgovorni smo samo Sena i ja, ja za beskonačne sate gledanja u ekrane i ažuriranje sajta, a Sena za svu podršku koju mi je dala i što nikada, ama baš nikada, nije kazala "pa zar više nije dosta" ili nešto u tom stilu.

Dok sam bio u Londonu, imao sam ogroman sto, ustvari cijelu konstrukciju polica i ormarčića od poda do stropa samo za posao sa kompjuterima. Tako sam mogao da smjestim bez frke tri monitora, dva 17-inčna u landscape i jedan 20-inčni 4:3 u portrait položaju.

Od kako sam u Sarajevu, jednostavno nisam fizički imao mjesta za tri monitora tamo gdje mi je smješten kompjuter, ona dva londonska 17-inčna su otišla u smeće, a zadržao sam 20-inčni monitor i donio ga u Sarajevo, i još se ponovio jednim 24-inčnim monitorom 16:9. Ono desno je 27-inčni TV, da ne ostanem neinformisan. Kako sam ja prvenstveno elektroinžinjer i ekspert za gradnju kompjutera, i TV je zakačen na kompjuter i po potrebi služi kao treći monitor. A kompjuter, ustvari čudo od kompjutera koje sam napravio baš po mojoj mjeri , je dole, ispod stolića kojeg sam, yamislite, opet po mjeri sam napravio. Ne treba da naglašavam da se sve napaja preko velikog UPS-a, eno mu dole desno displeja. A pošto su mene u IBM-ovom školskom centru u Radovljici sedamdesetih godina naučili da nije čudo ako podaci iz kompjutera nestanu, već je čudo tehnologije ako ih sutra nađete, mora se apsolutno imati najmanje jedan eksterni backup. U tu svrhu ono lijevo na stolu je Samsung 500GB USB disk sa posebno čvrstim kućištem preko koga sam prešao autom da provjerim da li je istinita Samsungova tvrdnja da mu to neće napraviti štetu. Na taj disk najmanje jednom dnevno backupiram kompletne My Documents, inače je isključen. To je, kako rekoše u IBM-u, najmanje. Bolje od toga je imati i drugu i treću kopiju podataka i da je svaka fizički na drugom mjestu ili adresi. U mom slučaju druga kopija Aerokluba je kod provajdera. Znači, nema šanse da se sadržaj www.Aeroklub-Sarajevo.ba izgubi.

Dakle, ovo na gornjim fotosima je hardware na kojem se radi grandiozan posao izgradnje ovog sajta, i koji omogućava da ogromna količina materijala bude spremljena na sigurno, za vječnost.

Nove stvari dolaze sve rjeđe, što je i za očekivati, em su se ladice i sehare ispraznile, em smo kratki za 165 članova. Koliko god da se taktiziralo, jedanaest godina je jedanaest godina.

Da imate predstavu o brojevima, u mom kompjuteru folder "Aeroklub Sarajevo" izgleda ovako sa 39.615 fajlova i 10.8 GB u 1.525 foldera

Folder koji je na WEB serveru izgleda ovako sa 14.520 fajlova i 1.25GB u 260 foldera

Nema te search engine koja nas nije pokupila u svoju bazu podataka. Dok smo Sena i/ili ja živi, nadamo se da ćemo od penzija vazda uspjevati da odvojimo novca za rentu web imena državi BiH i prostora i prometa na serverima internet provajdera, to je "Team d.o.o Sarajevo". Backup sajta je na Davorovom privatnom domenu www.stojnic.co.uk/Aeroklub-Sarajevo/. Znači, nema zime za ono što je tamo u momentu kada ja odlepršam. To samo znači da će zatečeno stanje ostati, samo će tu na početku biti još i moja slika. Zbog toga sam prije nekoliko godina pitao dvojicu naših prijatelja, Prnju i Miru Božića, jesu li zainteresovani da im pokažem arhitekturu sajta, pa kada ja riknem, da znaju da nastave. Prnja je kazao ga je to gorka jabuka, a Miro je kazao (citiram): "SAMO TI RIKNI, OSTALO JE NAŠA BRIGA". Možete zamisliti kakvo je to smirenje duše, benifen.

Do prije tri - četiri godine, dnevno sam trošio po 4 - 5 sati na održavanje sajta. Danas mi treba po 1 - 2 sata, dok uredim spisak članova ako se nešto drastično promijenilo, recimo neko ode u plava nebesa. Desi se ponekad da me neko "pogodi" sa velikom količinom materijala, e tada ima puno posla. Od svake slike moram da napravim onu malu sličicu, pa onda kopiju u koju upišem "www.Aeroklub'Sarajevo.ba", ali pričinjava zadovoljstvo kada je sve sređeno. Ne žalim se, to radim jer volim, ili kako u disclaimeru rekoh:

Ideja vodilja je da ZA DUŠU STARE BUTMIRSKE RAJE, ZA DUŠU ONIH KOJI SU POMRLI I ZA MOJE ZADOVOLJSTVO zabilježim KAKO SMO SE NEKADA LIJEPO DRUŽILI I LJUDOVALI (*) i na livadi i van nje i da druženje nastavimo, uživo i virtuelno. Činjenica je da se današnji Aeroklub Sarajevo nalazi u istim prostorijama i isto se zove kao i onaj predratni, ali, izuzev nekoliko članova, to je potpuno drugačiji entitet. Ja sam, uz vašu ogromnu pomoć, u neku ruku, zapisivač perioda od 1945. do aprila 1992. Neka vrsta "Hodoljublja". Osim par časnih izuzetaka, na ovom sajtu nećete naći ni slike ni videe ni priče koje opisuju i  pokazuju aktivnosti Aerokluba poslije 6. aprila 1992. Ali NAJFRIŠKIJE SLIKE RAJE SU TU! One su ovde da se vidi metamorfoza i da se možemo prepoznati kada se sretnemo na nekoj sarajevskoj ili bjelosvjetskoj ulici.

Ovaj sajt je zbir sjećanja na doba kada se, kako pokojni ZIJO KEKIĆ, član Aerokluba Mostar reče, "na ovoj planeti lijepo živjelo".

Ipak, lijepo je čuti kada prijatelji hvale i cijene tvoj trud. Teško je u ovim godinama (skoro 72 kuke se skoro sakupilo) i popamtiti, a onda i pronaći ona najdirljivija i najemotivnija javljanja naših članova. I ne samo njih, nego i prijatelja Kluba i članova drugih aeroklubova, koji su imali priliku da sa nama na Butmiru dijele sve ljepote drugarstva i vazduhoplovstva. Takvih mailova je stiglo zaista mnogo, ali nekoliko njih je dirnulo pravo u srce, bili su tu prošle godine, evo ih i danas:

U petu godinu postojanja sajta ušli smo sa 551 članom na spisku, od kojih smo za njih 117 pouzdano znali da nisu među živima. Za 193 člana nismo imali fotografije. Od 117 preminulih članova, za njih 14 nedostajale su nam fotografije.

U šestu godinu smo ušli sa 580 članova na spisku, od kojih je njih 125 bilo u Pomenu u Oslobođenju. Značajan napredak smo postigli sa slikama i tada smo ih imali za 409 članova, znači nedostajlo nam je fotosa za 171 člana. Najtragičnije je bilo da nismo imali fotografije 10 preminulih članova

U sedmu godinu smo ušli sa 588 članova na spisku, od kojih je njih 127 bilo u Pomenu u Oslobođenju. Sa slikama smo pravo napredovali, tada smo ih imali 423 člana. Za 165 članova nismo sliku, NI SLIČICU, najgore je da nismo imali fotografije devetoro naših preminulih članova

U osmu godinu smo ušli sa 596 članova na spisku, od kojih je njih 134 bilo u Pomenu u Oslobođenju. Sa slikama smo malkice napredovali, imali smo ih 428, a za 168 članova nemamo sliku, NI SLIČICU, najgore je da nismo imali fotografije deset naših preminulih članova

U devetu godinu smo ušli sa 599 članova na spisku, od kojih je njih 146 bilo u Pomenu u Oslobođenju. Sa slikama članova smo vrlo malo napredovali, imali smo ih 438, a za 161 člana i članicu nismo imali sliku, NI SLIČICU, najgore je da nismo imali fotografije osam naših preminulih članova.

U desetu godinu smo ušli sa 599 članova na spisku, od kojih je njih 155 u Pomenu u Oslobođenju. Sa slikama članova smo vrlo malo napredovali, imali smo ih 444, a za 155 člana i članicu nismo imali sliku, NI SLIČICU!

U jedanaestu godinu smo ušli sa 602 člana na spisku, od kojih je njih 161 u Pomenu u Oslobođenju. Sa slikama članova smo vrlo malo napredovali, imali smo ih 452, a za 150 članova i članica nismo imali sliku, NI SLIČICU!

U dvanaestu godinu ulazimo sa istih 602 člana na spisku (znači niko novi u godinu dana), od kojih je njih 165 u Pomenu u Oslobođenju. Sa slikama članova smo vrlo malo napredovali, imamo smo ih 453, a za 149 članova i članica nemamo sliku, NI SLIČICU!

Najtužnije je da nemamo slike šestorice članova za koje 100% znam da su davno preminuli.

Počinjem da gubim nadu da ćemo njihove slike ikada imati.

602 člana koje imamo u spisku članova, za 47 godina, koliko je Aeroklub Sarajevo postojao, apsolutno nije realna cifra. Sjetimo se samo koliko modelara i padobranaca je bilo svake godine? Ja opet ponavljam, ubijeđen sam da neko, a mislim i da znam ko, ima članske knjige iz klupske kancelarije. A zašto ih čuva samo za sebe, sakrivene kao da je u pitanju ukradena Mikelanđelova slika, pitajte njega. Ako konačno ne da, ja ga molim da ih bar testamentom ostavi onome ko u to vrijeme održava ovaj sajt, ja ili Miro Božić koji mi je na moj prijedlog da mu pokažem strukturu sajta prije nego što riknem, pa da on može nastaviti da ga održava, kazao "samo ti rikni, ostalo je naša briga".

Šta je, tu je, imamo ovaj poster sa 453 slike koje sam uspio da prikupim

Za 149 članova nemamo nikakvu sliku. To je baš tužno.

I da ponovim,  najtužnije je da nemamo slike za 6 članova za koje 100% znam da su preminuli

Kao i za svaku dosadašnju godišnjicu postojanja sajta, tako je i ove 2018. u Oslobođenju objavljen Pomen, sjećanje na naše preminule drugare. Sa 165 slika i imena uz njih, bilo je nemoguće sve staviti na jedni stranicu, a da se slike i font ne smanjuju, što bi drastično smanjilo čitljivost i utisak. Zato smo još 2015. odlučili da Pomen podijelimo na dva dijela koji su štampani na susjednim stranicama.

Kada se otvori Oslobođenje, to izgleda ovako

Kada vidite svu tu raju na jednom listu papira, teško je opisati tragičan osjećaj. Ja sam razgovarao sa 120 članova i članica sa ovog Pomena (ko ne vjeruje, neka pogleda ovde). Neka im je svima slava i nebo vječito plavo.

Na internet izdanju Oslobođenja, poslije velikih problema, i uz predano 24-satno angažovanje Bebe iz Oslobođenja i Darka Hajnala iz zagrebačke firme DOMENACOM koja radi software za Oslobođenje, našli su izvrsno rješenje za ovakav nestandardni zahtjev. Hvala im.

Dakle kada odete Smrtovnice u Oslobođenju, odmah u vrhu lijevo imate polje ya pretraživanje . Tu ukucajte Aero ili aeroklub ili vazduhoplovac i pritisnite simbol lupe. Pomen će se odmah pojaviti. Kliknite na lijevu ili desnu stranu Pomena (na stranici Oslobođenja) i skočićete na nove stranice, na kojima su lijeva, odnosno desna strana Pomena u punoj veličini. Zaista su dobro napravili, a usput sada imaju urnek za slične slučajeve u budućnosti.

Da direktno pristupite Pomenu, kliknite na jedan od ovih linkova: Lijeva strana   Desna strana

Ako želite ovo u punom formatu iz Oslobođenja, ili u nekom još većem, pošaljite mi email na dejan.stojnic@gmail.com i želja će vam biti uslišena ASAP!

Pošto je 1. mart Dan nezavisnosti Bosne i Hercegovine, Oslobođenje se u srijedu 28. februara 2018. štampa kao dvobroj za 28. februar i 1. mart. U njemu je objavljen ovogodišnji Pomen svim našim znanim preminulim članovima.

Original Pomena se može uvijek naći na slijedećem linku https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/smrtovnice

Evolucija Pomena tokom godina je očigledna

Naša preminula raja su to zaslužila. Kako Marko Trogrančić (nakon vraćanja na spisak živih) reče, "Padobranci, Jedrilicari, Motorni piloti kao i Modelari, svi smo bili zagrijani i složni kao jedna Familija, kako u klubu na OBALI tako i na Butmiru" (obratite pažnju da je Marko napisao velikim slovima Padobranci, Jedrilicari, Motorni piloti, Modelari, Familija, OBALI, Butmiru!)

Važno je napomenuti da je Povodom prve godišnjice sajta, 2008, OSLOBOĐENJE ČASTILO! Meni je ideja za pomen pala na pamet u subotu 1. marta 2008, u nedelju 2. marta je Narcis Selimić, Sabin sin, iz Frankfurta kontaktirao ISMARA ĆEMALOVIĆA u redakciji evropskog  izdanja Oslobođenja u Diseldorfu, a Ismar je za nekoliko sati obezbijedio da pomen izađe u ponedeljak u Sarajevu.

Ovogodišnji Pomen je koštao 1038,35KM uz popust 5%.. Pomen je isfinansiran ovako:

15.02.2018. je uplaćeno Oslobođenju 1038,35 KM

U jednoj excel tabeli ja imam detaljne podatke konstrukciji finansiranja Pomena za sve ove godine, uključivo imena članova koji su participirali u finansiranju i iznose koje su participirali. Mislim da ne bi bilo fer objaviti ove podatke, nekome bi moglo biti neprijatno što je poslao tako malo ili tako mnogo love. Ako neko želi da zna kako on stoji u toj tabeli, trenutno ću mu dostaviti taj podatak.

Frapantno zvuči da je za ovih 10 godina, od 1. marta 2007, do danas PREMINULO 60 NAŠIH ČLANICA I ČLANOVA! Ne vjerujete? Pogledajte i sami:

Permanentni zadatak je da prikupimo što je moguće više dokumentacije o Aeroklubu Sarajevo i njegovim članovima i prijateljima. Dokumente svake vrste, slike, priče, papire, plakete, anegdote. I to što brže. Niko nije besmrtan, pa ni ja, pogotovo kada se uzme u obzir moj srčani EF 19% i šećer koji je bio riknuo na 29,9....

..., ali je upornim zalaganjem, sa dvije vrste insulina (NOVORAPID i LANTUS), tri 500 mg METFORMIN tableta dnevno i uz pomoć sarajevskih ljekara sveden u razumne okvire

Ako ste na naslovnoj strani sajta doveli miša iznad , onda je iskočila moja poruka. Ako to niste uradili, evo poruke

Hvala svim članovima i prijateljima Aerokluba Sarajevo i posjetiocima ovog sajta na doprinosima za izgradnju sajta. Kako davno rekoh u mojoj izjavi, ja sam, uz vašu ogromnu pomoć, u neku ruku, zapisivač perioda od 1946. do aprila 1992. Neka vrsta "Hodoljublja". Ja samo slažem kockice koje mi svi vi šaljete. Znam da je sehara sa kockicama sve manje, ali nema veze, dok ima nas, nalaziće se vazda po neka nova.

Zahvaljujem se Team-u   i njegovom direktoru Azuru Ajanoviću na nesebičnoj podršci održavanju ovog sajta.

I na kraju, posebno se zahvaljujem mojoj Seni na podršci, a bogami i ogromnom strpljenju koje je imala gledajući me kako stotine sati provodim pred ekranima, dok ona, umotana u deku , gleda televiziju.

Idemo dalje ...