Zdravo Dejane,
Evo kao sto obećah pripremio sam jedan tekst o vanterenskom sletanju u Neđarićima. Pazio sam da ne pominjem imena u koja nisam siguran. Volio bih da mi odgovoriš da li je ovakav pristup prihvatljiv.
Ako imaš bilo kakvih sugestija dobro će mi doći. Moram ti priznati da me sjećanje na aeroklupske dane podmlađuje.
Pozdrav Fudo

"Jastreb" u Nedžarićima

Bio je prelijep dan za jedrenje. Godina 1966. Butmir. Tog subotnjeg jutra završeno je postavljanje motora na PO-2 . Motor je bio zvjezdastog oblika. Prošao reviziju. Obavljen je probni let. Sve se odvijalo normalno. Kada je avion sletio, izvršeni su posljednji mehanički pregledi.

Na startu je bilo prilično jedriličara, ali i jedrilica. Negdje oko podne proradila je padina na Trebeviću. Veso se okrenuo prema meni i rekao: Idi s Jastrebom i ostani koliko možeš. Bio sam sretan. Nikada nisam jedrio na Trebeviću. Stavio sam padobran i vec bio spreman. PO-2 je krenuo na pistu. Ne sjećam se ko je bio pilot.

Konopac je bio zategnut. Digao sam ruku i PO-2 je krenuo. Nakon podužeg rulanja odlijepili smo. Izgledalo mi je nekako sporo. Bio sam uvjeren da je to od sreće što ću jedriti na Trebeviću. Pratio sam pažljivo avion koji je išao u pravcu današnjih studentskih domova. Tu je počeo blagi zaokret u desno. Pogledao sam na visinomjer. Oko 100 metara. Kazaljka je počela silaziti. Okrenuo sam se prema aerodromu. Suvise daleko. Nemoguće vizuelno locirati. Brujanje motora je postalo čudno. Nisam vjerovao da mi pilot daje znak da otkačim. Ipak, bilo mi je jasno da mahanje rukom nije 'nako. Visinomjer je pokazivao oko 80 metara. Avion je postao nemiran. Povukao sam ručicu i PO-2 je tutnjajući nastavio blagi zaokret u pravcu aerodroma. Tražio sam gdje da sletim. Ugledao sam jednu livadu, blizu male šumice gdje je bilo mnogo ljudi. Izabrao sam čistinu daleko od mase svijeta. Sa moje desne strane nalazila se trafo-stanica odakle su izlazile električne žice, presjecajući pravac mog sletanja. Lijevo i desno po pravcu nisam imao mnogo prostora. Sjetio sam priča starih jedriličara i pilota koji su mi govorili da mala brzina vodi u kovit. Povećao sam brzinu i na pristojnom odstojanju od trafo-stanice i žica povukao palicu i doslovno preskočio trafo-stanicu. Sletio sam u krompire. Slušao sam teorije da treba sletiti u pravcu brazde na oranici, što je veoma logično kad se može izbjeći takva vrsta štete. Na kraju, ispalo je da je bolje unistiti nešto krompira nego "Jastreba". Stavio sam padobran na krilo i pažljivo pregledao jedrilicu. Našao sam jednu rupu na krilu. Za popravku, Jaksi je trebao pola sata. I to je bila sva šteta.

Začuo sam brujanje avionskog motora. "Kurir" ! U veoma niskom letu napravio je krug iznad mjesta slijetanja. Prepoznao sam čika Blagoja . Dao sam znak rukama da je sve OK. "Kurir" je otišao prema aerodromu.

Masa svijeta koja je očigledno nešto slavila, približvala se prema meni. Jedan deda mi je prišao i pitao me koliku imam platu. Lupio sam nenormalnu cifru. Imao je spreman odgovor: "Ne bih ja u to sjeo ni za sto tvojih plata". Svi su se smijali.

Začula se sirena. Ugledao sam aerodromska vatrogasna kola iz kojih je izašao Veso pitajući šta se desilo. Rekao sam mu da smo počeli gubiti visinu i da sam dobio znak da otkačim.

Došla su i transportna kola. Rastavili smo jedrilicu i pravac Butmir. Ćutao je Veso, a i ja. Kada smo stigli na aerodrome, dočekali su nas ostali. Tada su nam objasnili da je motor počeo gubiti snagu, a poslije otkačinjanja uspio je normalno sletiti na aerodrom. Kad god mislim na ovaj događaj, pitam se da li sam se bojao. Zaključak je uvijek isti. Tada nisam imao vremena za strah.

Nakon kratkog odmora i prekida letenja, čika Blagoje je rekao da treba nastaviti letenje. A onda je pogledao Jakšu i kazao mu: "Uzmi Aera-3 i hajde sa Fudom u zonu". Tako je radio nas čika Blagoje.

Ponovo mi se vratio osmijeh. Bio sam sretan što ću, ako ne na padinu, onda malo sa Jakšom u Aeru-3.

Nadletili smo Ilidžu, pa onda uz Igman prema Hrasnici. Bili smo već na zavidnoj visini, kada mi je Jakša rekao: "Idemo na slijetanje". Nisam znao o čemu se radi. Jakša je majstorski prizemljio. Došli smo do hangara, gdje nas je čekao Ivo Malenica. Pitao sam Jakšu šta se desilo. Kratko mi je rekao: "Nemamo sreće. Problem se cilindrom u motoru".

Uveče, kada smo u hangar ubacili jedrilice i avione, svi su se postrojili. Čika Blagoje je rekao par riječi, govoreći o uspješnom letačkom danu. Bio sam tužan što me u istom danu tokom dva leta pratio sličan peh.

Fuad Dorić