Moje motorno letenje je počelo pod prisilom! Početkom septembra 1972, znači 9 i po godina od jedriličarskog internata, zovne mene sekretar kluba Boro Lasica i kaže mi da je vakat da sjednem u avion, jebiga, nastanik sam jedriličarstva i to je onda normalan redoslijed. A ja ko kune, neću pa neću, ja volim jedrilice i tačka.

Poslije par dana pozove me sekretar Vazduhoplovnog saveza Bosne i Hercegovine Ratko Milanović da dođem kod njega u ulicu Šaloma Albaharija. Ja dođem, on me posjedne i drito mi objasni:

"Rekao mi je Boro da nećeš na motorno. Ama nema ti tu nešto da hoćeš ili nećeš, MORAŠ! Šta ti misliš, da Armija finansira sve naše aktivnosti tek tako, da radi ko šta hoće. IDEŠ NA MOTORNU OBUKU ILI VAN IZ AEROKLUBA I SAVEZA!" Vidim ja nema tu cile mile, poklopim se ušima i javim se Makiju (Pertomir Mišković, upravnik). I tako ja proletim na Aeru-3.