JA MALO UMOČIO SAMO TOČKOVE !!!

Nemam pojma ko mi je poslao ovaj video. 13. jula 2009 pokušavam beznadan posao da očistim poneki od stotina hiljada fajlova na mom glavnom kompjuteru, i naletim na ovo.

Sjećam se dana krajem sedamdesetih, imali smo benzina koliko nam je trebalo, i ruta na Aerima 3 do besvijesti. Mirče od čika Blagoja dobio zatatak: MORSKA TURA.

Vratio se on poslije dva i po sata, sletio iz pravca Ilidže i ostao na sred piste, između slova "B U T M I R" i kobasice, sa ugašenim motorom. Dovukli Aera traktorom, Pepi gleda rezervoare, i kaže: "Nema ni za fajercajga".

A Blagoje gleda točkove, pa se saginje pod trbuh aviona, a ono sve bijelo, ama nije samo ispod trupa, već i trup sa strane preko zvijezde, a i cijeli horizontalac. Nije standardna svijetlo plava boja. Pita Mirčeta: "Šta je ovo?", a Mirče će:

JA MALO UMOČIO SAMO TOČKOVE!

Na ovom videu to rade četvorica očito na malo boljim avionima od Aera 3. Zaista impresionira preciznost kojom oni to rade. Svaka im čast!
Neno Hrisafović nam pojašnjava tehničke detalje:

Radi se, po svemu sudeći, o trenažnom američkom avionu iz 1938-1939 godine "T-6" (u RAF-u je nosio ime "Harvard") sa motorom PW od 650 KS.

Taj avion je upotrebljavan u Aziji, Južnoj Americi i Severnoj Africi (Alžir, naročito) posle Drugog svetskog rata kao avion protiv gerile, tj. kako ih danas zovu, "terorista".
Taj avion je inspirisao i jugoslovenske inženjere u konstrukciji "522".
Što se tiče brišućeg leta na par centimetara iznad vodene površine, to je sigurno znak odlične tehnike pilotiranja kao i poznavanja aviona, reglaže njegovih komandi  i motora, kao i trenutnih meteo uslova, ali ja smatram da je tako nešto isto toliko opravdano kao hodati po žici razapetoj između dva oblakodera.
Ustvari, o ukusima ne treba raspravljati.
Vozdra i hvala na pošiljci.