Jadranko Zubović (jed, mot). Evo šta mi je (slučajno) napisao o sebi:

Ja sam u klubu proveo 5 godina od ‘83- 87 i poslije napustio letenje. Završio sam jedriličarsku obuku ‘83 (zajedno sa generacijom u kojoj su bili Irfan Habibović, Nikola Đuričić, Balaban Borislav, Vera Matić, Saša Pejić, Davor Mišeljić i da ne nabrajam ostale).

Motornu obuku završio ‘85 zajedno sa Jasenkom Kapidžićem, Irfan Habibovićem, Balaban Borislavom, Džino Edhemom i ostalima. Nastavnik mi je bio Panto Šestić.

http://www.aeroklub-sarajevo.ba/Raja351-400.htm#1.390

‘86 bio na kursu preleta u Borovu zajedno sa Tašom, Kukom, Krezom, Davorem Mšeljićem, Sašom Pejićem i Irfan Habibovićem.

Sjećam se kao sada tvojih časova iz aerodinamike tokom teorijske obuke. Po dolasku u Kanadu zahvaljujući Nikola Đuričiću sam se ponovo vratio letenju, jedriličarstvu samo, da budem precizniji. I tako vec 10 godina po Kanadskom nebu.

Jakša Minić mi je bio ujak, Munevera ujna, a njegovi sinovi Goran i Ogi moji prvi rođaci koji i danas žive u Sarajevu. Sjećam se vremena kada sam odlučio da se učlanim u klub i to saopštio Jakši, da je njegova reakcija bila:  “Ako to uradiš, ja ću te ispisati!” Naravno da to nije uradio ali nije bilo svejedno čuti tako nešto pošto sam u to vrijeme vjerovao da ako se hoce, da seto i može uraditi.

slika , slika , slika , slika , slika , slika , slika , slika