Goran Podgorac (simp) PREMINUO 12. marta  2014 u Fojnici

slika , slika , slika , slika , slika

Krešta mi je napisao 13. marta:

Opet metla...Goran Podgorac je umro juče...vele u snu u onoj ludari u Fojnici...tužna priča... Prije mjesec dana mi raja iz kluba kupili mu toliko željeni tablet. I stvarno smo šokirani kad smo čuli, nije uopšte izgledao bolesno, naprotiv...

Molimo te da ga dodaš na listu članova kluba, a Mirso posebno...Pozz

A onda 15. marta:

Izvini na kašnjenju sa odgovorom Dejane, dakle, danas ga sahranili, ispratili ga samo mi, nas 8 klubaša, njegov komšija, lik iz ustanove ludara Fojnica i niko više. On je 58. godište, pored njega su prošle generacije koje su letjele na livadi i mi smo ga doživljavali kao neko naš. Interesantno da si s njim mogao pričati sasvim normalno, da je mnogo znao o aerodinamici, meteorologiji i da ga uopšte padobranstvo nije zanimalo, samo jedrlice i avioni, ali kako god sve ostalo kod njega bilo je mrvicu smaknuto. Dijagnoza, neka vrsta šizofrenije. Otac mu umro prije 10 god. od parkinsonove bolesti, 40 god zakucan za krevet, a potpuno zdravog razuma. Mati mu umrla prije 5 g. i ona je sve to iznijela na leđima, a njega poslije strpali u ludaru u Fojnici i oteli im stan. Nije bio za taj tip ustanove po intelektu (tamo su oni luđaci što trče ulicom drže jabuku u ustima, a u ruci pehar) ali na taj način su ga udaljili od Sarajeva. Danas čujemo da su ga tamo prebijalii, slomili mu kuk, zube i kljukali ga dnevno tabletama, na kraju je od njih umro 100%, rodio se što se kaže. Ma pravi film let iznad kukavičjeg gnjezda. Preživio je skupa s nama rat u Sarajevu, anegdota more. Poslije rata pomagao nam da pokojnog Kukuru iz neke katakombe na Ilidži preselimo i vratimo u stan. Prije mjesec mu kupili tablet i izveli ga na ručak (Mirso, Krešta i Irfan) itd itd...Jbga, bio je naš... i pokoj mu duši. Ah da, mati mu je nekad davno 50-ih u Vršcu završila jedriličarku obuku. Znači, definitivno je bio naš...

Zakačio sam ti slike i jedan klip. On je imao dar da slika, pa pogledaj te fotografije sa slikama su kad smo mu otišli prvi put da ga posjetimo 2008 , a klip je prije mjesec dana kad smo mu odnijeli tablet i izveli ga na ručak...Eto toliko...jbga bio nam je drag, a i podsječao nas je na ona vremena svojim prisustvom...  Pozdrav
 

Dzevad Buzadzic piše:

Vozdra Dejane,

Opet da Ti zahvalim sto imamo ovakav sajt, kako bih i kada znao za Goranovu smrt i humani gest Mirse, Irfana i Krešte. Koristim priliku i prostor da im se od srca zahvalim za sve ucinjeno, i obvjavljeno. Poznavao sam Gorana, pokoj mu dusi, bio je 70-tih veoma uporan u dolascima na aerodrom, zelio je da leti  ali nije islo. Provozali bi ga ponekad...
Krestina prica je osobita, jer je pokazala i izopacenost drustva i ljudskost koje jos ima, u aeroklubu sigurno...
Jos jedanput, hvala Vam momci!
--
Dzevad Buzadzic