30. Decembar 1976. Letimo večernje Sarajevo, Cpt. Dimitrije Cmiljić-Dile, daleki rođak Branka Cmiljića, vječiti šeret, F/E ne vidim ko je i ja. Niska, smrznuta oblačnost. Leti Dile. Sleti u Sarajevo, nije se osijetilo. Parkirasmo se, ugasismo motore i upalismo svjetlo. Pakujemo se. Dile namrgodio one velike obrve i samo otpuhnu. Ovo nam je nagradni let. Meni u rodni grad, Diletu posljednji. Ne može na preobuku na B-727 ili B-707, ima preveliku dioptriju, kao i cpt Drago Kovačić. Ide u penziju. Ide i Caravella u penziju, sutra, kada se vratimo iz SJJ.

Idemo u hotel, „Terme“, „Bristol“? Idemo i u bar na konjak. Dile pokušava da se šali, a onaj njegov široki osmijeh je pomalo nakiseo.  I ne samo jedan, al' noć je kratka. Ustajanje je daleko prije svitanja.

Skupljamo se u kombiju. Sarajevo tmurno, niski oblaci. Pao je snijeg pa ga očistili i otopio se.  Samo ostale gomile snijega, crnog, prljavog uz cestu. Hladno, -15°C. Na stajanci nas čeka Caravella, osvijetljena, pod nosom joj bruji elektro-agregat. Pod repom bruji zemaljski air-condition. Ubacili debelo, žuto crijevo preko stepenista i zadnjih vrata u kabinu pa griju avion. Taj agregat ubacuje više dima nego topline pa kažemo da ga iskljuce.

Sve ide po planu. Imamo dvadesetak putnika. Check list-e. U početku je kapetan startovo motore, obavezno. Pa onda flight engineer. Pa onda kako kom kapetanu na um padne. Ja letim, ja startujem. Panel za startovanje je tik uz moje lijevo koljeno. F/E dobija dozvolu od mehaničara sa zemlje, popularnog Pirketa. Dile kaze: „Utisni ga“. Ja pritišćem start dugme. Ono bi trebalo da ostane unutra dok motor ne dobije dovoljan broj obrtaja, a onda samo da iskoči. Sada je iskočilo odmah. Dile kaže: „Znam da je zabranjeno, ali drži ga pritisnutog“. Sačekasmo da motor stane pa ponovo. Držim ga pritisnutog. Nije motor došao ni do polovine procesa startovanja, a dugme se ugrijalo toliko da peče. Puštam ga da iskoči. Sve isto, pa ponovo startujemo. Sada držim dugme pritisnuto debelim, zimskim đonom lijeve cipele. Dile: „'Oćemo li se zapaliti?“. Muk mu odgovara.

Upalismo oba. Dile Pirketu: „Pušimo li se đegod?“. – Ne pušite. „Sretna Nova godina“. „'Ajd' u zdravlje“.

Surčin nas dočeka u nekoj svečanoj tisini. Niti ko dolazi, niti ko odlazi. Nema ni aviona na platformi. Mi smo na B-6. Pješačimo za C izlaz. Šutimo. Svako sa svojim mislima. Meni u glavi Mirogoj. Bio je 31.12.1976.god. i večeras će se slaviti.