Upisao se AK zimi 1966 (nisam siguran tačno, ali tu negdje). Htio sam u jedriličare, pa u pilote, ali rekli mi "popunjeno, počnite padobranski, pa kasnije uskočite", tako neka priča.

Dođe proljeće, ja završio padobranski kurs, (niko da kaže hajde sad u jedriličare, a ja nisam znao pitati), skak'o sa krila dvokrilca, dakako na zemlji, pa sa pet metara visine, učio o padobranima i finesama (mislim da bih i danas znao spakovati PD04) i još koješta... letio u DC3 Dakota i gledao kako iskaču stariji drugovi i drugarice...

Pred prvi skok u proljeće, 7 dana proveo sam u Rajlovcu, svojima rekao da idem u Dubrovnik sa rajom (jedan drugar poslao dopisnicu iz Dubrovnika, koju sam ja popunio u Sarajevu da bude vjerodostojno, inace bi ih šlag trefio prije vremena). Na ulazu u avion DC3 (a rekli biće prvo dvokrilac), stoji stažista ljekar i mjeri pulseve, pregledava nas i meni kaže:

"ti imaš upalu uha, ne može... stani sa strane i... pozdravi burazera" i sve mi bi jasno, taj burazerov kolega vidio moje ime na spisku i dojavio izdajica, a burazer mu rekao "moj buraz no pasaran". I eto....

Osjecao sam se kao....

Nikad to nisam oprostio burazeru. Dakle, nisam zbrisao, kako ti reče.