---

Prenosim tekst o jedrilici Vaja (Weihe) koji je napisao Dejan Gajić, apsolutna legenda jugoslovenskog jedriličarstva, čovjek kojem je jedriličarstvo bilo sve u životu. Imao sam čast da budem dugo godina njegov prijatelj. Dejan je preminuo u julu 2005. Našao sam lijep nekrolog koji je napisala prof. Radmila Tonković.

---

 

 

Dejan Gajić: O Vaji

Engleski naučnik Čarls Darvin (1809-1882), dao je svetu svoju teoriju evolucije životinjskog  sveta u kojoj između ostalog kaže da je čovek postao od majmuna. Naravno, kao mlad nije tako mislio i svoju teoriju je formirao u starijim godinama. Sećam se sebe kad sam bio mlad, imao sam više teorija a u praksi nisam dokazao ništa.  Jedna od tih je da bih ja voleo da budem čovek-ptica. Ali kako kad nemam krila? Upišem se ja mlad u aeroklub pa poletim na ''Vrapcu'', ''Čavci'', ''Jastrebu'' i ostaloj ''boraniji''. Bilo je to u doba ljutog socijalizma kod nas, polovinom dvadesetog veka. Gradim tako ja socijalizam, televizije još nije bilo, samo radio Beograd, preko koga sam svašta saznao. Ali radio Beogradu se priključi jedna tajna radio stanica koja, Bog zna od kada postoji a Bogami postojaće večito, koju su nazvali radio Mileva. Još muzej Jugoslovenskog vazduhoplovstva nije počeo da se bavi naučnom istorijom a nama žutokljuncima radio Mileva javi da se major Narodno-oslobodilačke  vojske, inženjer Boris Cijan, zvanično ''C'' pilot jedriličar, takođe sa zvanično ''C'' jedriličarom Jovom Arežinom u silovitom oslobađanju Slovenije od Nemaca, malo zatrčao do Viner Nojštata. Tamo su njih dvojica pronašli jednu ''Vaju'', jednog ''Ždrala'' i jednu ''Mi-13'' pa su to jednom ''Štukom'' prevukli u Maribor.

Kraljevski aeroklub ''Naša krila'' se tada ugasio, a umesto toga se formirao socijalistički aeroklub pod nazivom Vazduhoplovni Savez Jugoslavije. I svi ''kraljevski jedriličari''  preuzeše novi nacionalni aeroklub. Na jedriličarskoj komisiji koju je vodio vrhunski ''kraljevski jedriličar'' a zatim komunista Pavle Crnjanski, Boris Cijan je dao predlog koji je odmah prihvaćen, da se sagradi 20 novih ''Ždralova'' i 100 ''Vaja''. Od zaplenjenih jedrilica skinuti su planovi pa je 50 ''Vaja'' gradila fabrika ''Letov'' iz Ljubljane, Celovška cesta 248, a drugih 50 pančevačka fabrika aviona ''Utva'', Jabučki put bb. Slovenačke ''Vaje'' su građene od brezovog špera i bile su nešto nešto lakše od ''Utvinih'' koje su građene od bukovog špera. ''Letovljeve'' su imale DFS kočnice a ''Utvine'' Hirt. I ''Vaju'' i ''Ždrala'' je 1936 i 1938 godine konstruisao nemački jedriličar i inžejer Hans Jakobs u okviru Darmštatskog jedriličarksog istražovačkog  centra DFS (Darmstadt Forschungsanstalt fur Segelflugzeug). Nikad nismo saznali šta je bilo sa konstruktorom ''Vaje'' Hansom Jakobsom. Verovatno su ga Rusi ''ucmekali''.

Već 1949 god. na Saveznom Vazduhoplovnom sletu u Rumi, sa ''Vajom'' pobedio Maks Arbajter, a 1950 on sa tom prvom ''Vajom'' otišao na prvenstvo sveta u Erebru u Švedskoj gde osvojio treće mesto. Ubrzo posle toga sagrađeno je više desetina ''Vaja'' pa se na republičkim i saveznim jedriličarskim takmičenjima, da bi se videlo ko je najbolji jedriličar, letelo isključivo na ''Vaji''. Svi smo mi zavoleli letenje na ''Vaji''. Ona nam je prižila ogromne mogućnosti za osvajanje jedriličarskih značaka, obaranje rekorda, takmičenja. Prvi dijamant u Jugoslaviji osvojio je na ''Vaji'' ljubljanski jedriličar Franc Mordej sa preletom preko 500 km. od  Vršca do Katerinija u Grčkoj kod Soluna. Na ''Vajama'' smo sticali veliko letačko, a i takmičarsko iskustvo. Bilo je puno lepih doživljaja sa ''Vajama'', a za vanterenska sletanja je bila izvanredna.

Vreme je prošlo, ''Vaje'' kod nas više ne lete, mi hoćemo u Evropu. A po Evropi i Americi cveta starovremensko, old tajmer letenje i takmičenje. Samo smo mi sami sebi zabranili letenje na drvenim jedrilicama. I samo Bog zna zašto Muzej Jugoslovenskog vazduhoplovstva ima ''Vaju'', ali je nije izložio. Pa nećemo mi valjda nemačku jedrilicu da izlažemo. O Cijanu, ocu našeg jedriličarstva, niko ništa ne govori, niti ko o njemu nešto zna. Po Darvinu, mi smo postali jedriličari, ljudi-ptice od ''Vaje''. Narodna pesma mogla bi da izgleda i ovako: ''Vaja nas je održala, njojzi hvala''.  Jedan nemački jedirličar sa žaljenjem je rekao ''Leteti plastičnom jedrilicom je uživanje kao i popiti kafu iz plastične šoljice''.

Bilo je mnogo rashodovanih ''Vaja'' po hangarima, mnoge su bačene na đubre. Ona koja stoji u podrumu muzeja propada, a meni radio Mileva javlja da Muzej prokišnjava i da se voda sliva u podrum. I naše jedriličarstvo je otišlo u podrum, i mi smo tamo, ali se nadamo da ćemo izaći odatle i opet jedriti nebom jednog dana. Sećam se jednog pokojnog mađarskog jedriličarskog bračnog para. Njima na grobu piše: ''Bar smo leteli''.

O ''Vaji'' se može napisati lepa knjiga ali ko će da je čita? Mnogi misle da bi to bilo gubljenje vremena. Nije profitabilno.

Beograd 07.02.2002     
Dejan Gajić                 

Ove redove posvećujem mome starom, dobrom drugaru Živi Frencu sa porukom za unuke: ''Bar smo leteli – na ''Vaji''

 

Poreklo imena jedrilice ''Vaja'' (''Weihe'')

I
Weihe¹ I. posveta, posvećenje, rukopoloženje. II. sveti žar, sveta vatra, božanski plamen. III. posvećenje, upućivanje.
Weihe² ptica lunja

Enciklopedijski nemačko-srpskohrvatski rečnik od S. Ristića i J. Kangrge, Prosveta, 1963.

II
Lunja (Milvus), rod dnevnih ptica grabljivica iz porodice jastrebova. Kod nas žive crvenkasta ljunja (Milvus Milvus) i mrka lunja (Milvus Migrans). Lunje su selice.

Popularna enciklopedija Prosvete, BIGZ, 1976

III
Grabljivice
...
Lunje

Lunje su velike, vitko sagrađene ptice grabljivice, imaju slabiji kljun, blago savinute kandže, srazmerno vrlo velika i dugačka krila i dugačak, manje ili više rašljast rep.

Najpoznatija je crvenkasta lunja (Milvus Milvus), krupna grabljivica dugačka 65 do 72 sm. sa rasponom krila od 140 do 150 santimetara. ... Stariji mužjaci imaju svetlu glavu i vrat, potiljak i prednji deo grudi su im rđastocrveni, pera na leđima i ramenima u sredini su smeđastocrna sa rđastocrvenim porubom. ...

Ravni predeli Evrope jesu domovina ove neplemenite grabljivice. ... Leti polako, ali jako istrajno tako da blago pliva po vazduhu. (str.416).

Kako žive životinje, A.E. Brem, Otokar Keršovani, Rijeka, 1967.

---